Abstract
Ushbu maqolada Boysun atamasining o‘rta asr tarixiy manbalarda qo‘llanilishi haqida so‘z yuritiladi. Bir qancha tarixiy manbalar asosida, jumladan Firdavsiyning “Shohnoma”sida, Istaxriyning “Kitab al-masalik val-mamalik” asarida, muallifi nomalum “Hudud ul-olam”da, Abu Said Gardiziyning “Zayn ul-axbor” asarida, Sharofiddin Ali Yazdiyning “Zafarnoma” asarlarida Boysunning O‘rta Osiyo xalqalari tarixi va madaniyatidagi o‘rni haqida so‘z yuritiladi.
References
Абулқосим Фирдавсий. Шоҳнома. (Танланган достонлар) – Тошкент: Ғафур Ғулом, 1984. – 677 Б.
2. Истахрий. Китаб ал-масалик вал-мамалик. (Йўллар ва ўлкалар китоби). Араб тилидан таржима: Р.Т.Худайберганов. – Тошкент: Фан, 2019. – 480 Б.
3. Ҳудуд ул-олам. (Мовароуннаҳр тавсифи) (Масул мухарир М. Исхоқов). Тарж.: О. Бўриев. – Тошкент: Ўзбекистон, 2008. – 64 Б.
4. Абу Саид Гардизи. Зайн ал-Ахбар. Л. М. Епифановой.
5. Шарафуддин Али Яздий. Зафарнома. – Тошкент: Шарқ, 1997. – 384 б. + 16 илова.
6. Руи Гонсалес де Клавихо. Самарқандга – Амир Темур саройига саёхат кундалиги (1403-1406 йиллар). Таржимон: О.Тогаев – Тошкент: Ўзбекистон, 2010. – 264 Б.
7. Хидиров А. Чағаниён тарихи. – Тошкент: Тошкент ислом университети, 2002. – 226 Б.
8. Турсунов С., Рашидов Қ. Бойсун. Akademnashr, 2011. – 430 б.
9. Yakubova D.T. Surxondaryo tarixi. O‘quv-uslubiy qo‘llanma. – Toshkent: Lesson Press, 2022. – 246 bet.