Abstract
Badiiy asarda poetik individuallikni ta’minlashda, ijodkor maqsadini ochib berishda, emotsional-ekspressivlikni oshirishda barcha til birliklari, jumladan, undalma ham faol ishtirok etadi. Maqolada undalmaning she’riy matnlarda qo‘llanilish xususiyatlari misollar asosida tahlil qilingan.
References
Акбарова З. Мурожаатнинг моҳияти// Ўзбек тили ва адабиёти, 2012. - №3. –Б.89-92.
2.Аҳмедова Н. Ўзбек тилида мурожаат бирликларининг семантик-коннотатив тадқиқи: Филол.фан.номз. ...дисс.автореф. – Тошкент, 2008. –26 б.
3.Каримов С. Ўзбек тилининг бадиий услуби. – Самарқанд: Зарафшон нашриёти, 1992. –Б.34.
5.Мирзо Кенжабек. Муножот. – Тошкент: Ғафур Ғулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти, 1986.
6.Муҳаммад Юсуф. Сайланма. –Тошкент: Шарқ, 2007.
7.Сайфуллаев А.Р. Ҳозирги ўзбек тилида ундалма. – Тошкент: Фан, 1968. –74 б.
8.Сирожиддин Саййид. Уйингдаги бешиклар. –Тошкент: Ёзувчи, 1996.
9.Faxriyor. Ayolg‘u. – Toshkent: Sharq, 2000.
10.Худойбердиева Ҳ. Сайланма. –Тошкент: Шарқ, 2000.